Konačno februar, reggae mesec, period godine kada uz pojačano oglašavanje mačaka po ulicama možemo čuti, podjednako pojačano, reggae po klubovima. Bar bi tako očekivali. I to je bila istina za Beograd i Srbiju, koja je prštala od događaja za Marlidan, u toj meri da niste znali na koji prvi otići (pa su se ponekad ljudi i žalili na preplitanje svirki), ali su pandemija i drugi objektivni faktori proredili dešavanja i ostavili nas pomalo na cedilu. Zato i ne čudi što je Beograd jedva dočekao italijanski sastav Mellow Mood, nakon Kojotove svirke u Božidarcu prethodnog vikenda, da obeleži februar kako dolikuje.

Prvi put u Beogradu, u sklopu promocije slovenačkog Overjam festivala, mladi Italijani, poznati po nastupima na mnogim svetskim festivalima, došli su sa ciljem da se upoznaju sa beogradskom publikom i predstave se u najboljem svetlu. Klub Zappa Baza, koji se nalazi tik uz reku, a deluje kao napušteno skladište koje je sada sređeno za svirke, bio je gotovo popunjen, naročito uz binu. U publici su se našli i poneki srpski reggae izvođači i muzičari, takođe željni da čuju italijansku verovatno najveću senzaciju posle Alborosija.

Sa ogromnim sređenim dredovima, vrlo spremnim scenskim nastupom i koreografijom, pevači blizanci (koje ste mogli razlikovati po tome kako su uvili dredove) su odmah privukli pažnju. Non-stop u pokretu, sa osmišljenim scenskim potezima, nisu se libili da svirku započnu uz par hitova sa aktuelnog albuma "Manana", prvo "Bless Jah Dub" i onda čuvenom "Mr. Global". Masa ih je dočekala razigrano uz bend koji je zvučao tesno i usvirano, a nakon Jahmessenjah Sounda i Kojota koji su ih zagrejali pre nego što su Mellow Mood izašli na binu.

Ređali su brze, energične i napumpane rub-a-dub trake neretko koketirajući i sa dancehallom, i to mahom kroz novije stvari, uz tek po koju pesmu sa prvih albuma, koje su publici bile poznatije. A znalo se šta su mnogi iščekivali, njihov najveći hit "Dance Inna Babylon", koji je usledio nakon par vrlo mirnih momenata, uključujući i stvar "Chant I", da bi se onda uključio na jednoj pesmi i Kojot, kada se publika u potpunosti razmrdala (uz Kojotovo oduševljenje italijanskim sastavom) i tako pripremila teren za veliku hitčinu. Deo vrhunca činila je i "Inna Jamaica" kada je publika otpevala refren u glas uz prateću koreografiju koju su osmislili Mellow Mood pevači.

Za one koji su očekivali i poneku Marlijevu obradu po kojima su ovi Italijani takođe poznati, mogli su eventualno da se zadovolje sa par Kojotovih deonica i stihova pesme "Running Away". No, osim toga, bilo je to veče koje je propisno napunilo reggae baterije srpske publike, bar na neko vreme, ali se nadam da nećemo ponovo morati čekati pola godine (koliko je prošlo od prošlih velikih svirki Wailersa i Del Arna proletos) pre nego što dobijemo priliku da ponovo čujemo veću reggae svirku. Ova publika to zaslužuje.