Dolazeći na novosadski koncert benda ST!LLNESS, setih se da sam prvi novinarski članak ikada napisao upravo sa koncerta ovog benda. Bilo je to pre tačno 10 godina (auuuu, kad pre?!), u beogradskoj "lađi" koja je te večeri okupila tek par desetina ljudi (bila je neka letnja nedelja početkom jula, pa su valjda svi već bili na nekim morskim kupanjima). Svirka je svejedno pokidala, a ja zašao u muzičko-novinarske vode (ko oće da vidi taj članak, i dalje ga ima na netu). I sada, deceniju kasnije, splitski maheri su opet došli u Srbiju, ovog puta na svirke u Zrenjaninu i Novom Sadu, radi promocije albuma "Kocka je okrugla". Naravno, daleko bilo da je "samo" zbog toga, ali je povod, da ne kažem "izgovor", i te kako bitan. I da se nadomesti otkazana svirka u Novom Sadu 2020. godine usled situacije sa pandemijom.

Za razliku od tog davnog Beograda, mase je sinoć bilo znatno više, u meri da je bio ispunjen celokupan odvojeni prostor za svirku u renoviranoj SKCNS Fabrici. Zaželeli se ljudi, a i znaju da su ovo retki i dragoceni momenti da se čuje specifičan zvuk i svirka ovog sastava (otud nije niko ni frkisao oko ceni karata koje su uglavnom Novosađanima razlog da se žale). U prevodu, ST!LLNESS se i te kako ceni i voli u Srbiji, a videlo se i po tome što su se mogle u publici videti i neke poznate beogradske face, ali i zrenjaninske, Neke Face koje su bili predgrupa. Nažalost, petak kao takav me onemogućio da stignem na uvodnu svirku, ali su utisci drugara bili više nego pozitivni.

Šta se u međuvremenu još promenilo? Jedan gitarista manje je bio na bini, što je uticalo da zvuk ne bude gitarski i tvrd kao što može biti. Meni lično to i nije bio problem, jer to znači više basa i ritmova, ali verujem da su neki priželjkivali i jači gitarski momenat. Mislim, nije to nužno bitno, jer svakako svojom svirkom i energijom po kojoj su poznati sve nadomeste, valjda onda većina i ne primeti šta "fali", već šta dobija. U tom smislu, publika je dobila uvek "naelektrisanog", ritmom nabijenog Yurija kojeg ni jedan fotoaparat uhvatiti nije mogao, pa ni sa najboljim objektivima. Kad su kao i uspeli to je bilo samo u pauzama ili uvodnim delovima pesama, ali i onda je rukama i mimikom izvodio ritualne plesove (ili se kratko odmarao za nastavak skakanja). To se sigurno nikad ne menja, a ako bi se i promenilo, onda bismo se već pitali da li je to i dalje ST!LLNESS. A taj tribalizam koji vešto ubacuju sjajnim perkusijama i đembeom je još jedan segment koji ih čini jedinstvenim i koji uvek ljude dodatno digne na noge. I da ne zaboravim gitare (bas i solo), kao i bubnjeve koji su bili stedi en redi ko nikad.

Zvuk je kroz ceo koncert bio masan i profesionalan (bravo za tonce i tehničku ekipu), uz po koje dub momente koje sam ja najviše priželjkivao. Zanimljivo je da način na koji ST!LLNESS izvode dub i reggae pokreće i deluje one i koji nisu toliko u tom zvuku (što je i do svirke i do samog pomenutog zvuka). Sa druge strane, znaju kako da promešaju sve elemente muzike da dinamika bude na nivou, a nikako da ostane u monotoniji, a opet da ne preteraju sa mešanjem. I valjda se zna kako se to završi na svakom njihovom koncertu - opštim skakanjem i oduševljenjem - što su i sinoć uspeli da izazovu kod često "stidljive" i "škrte" novosadske publike. To je već ozbiljna pohvala. I to sa dva bisa, svaki glasnijim od prethodnog. Pesme sa novog albuma su ponajviše ređane, ali je to publici ponajmanje bio problem da interaktivno učestvuje u pevanju i uživanju. Ja naročito uživah i u onim Marlijevim medli momentima sa "War" i "No More Trouble". To su oduvek bili njihovi specijaliteti.

Elem, svirka i po. Za Novi Sad u kojem se sve manje mogu čuti ovakvi bendovi, sa ovakvim zvukom i energijom, koji mogu da spoje od reggae do punk i HC ekipe, ovo sinoć je bio pravi poklon. I da ovo bude podstrek za buduće svirke u ovom gradu, ali i za ST!LLNESS kojem želim da pokida i na rasprodatom koncertu u Zrenjaninu, ali i budućnosti. I da prođe manje od 10 godina do sledeće svirke!