Reggae pioniri na ovim prostorima, Del Arno Band, sinoć su u Beogradu održali drugi od ukupno tri koncerta kojima proslavljaju jubilarni 30. rođendan. Novi Sad i Zrenjanin jesu bitne stanice za Del Arno Band, ali Beograd je njihov grad, to su njihove komšije i komšinice sa kojima su podelili najviše lepih momenata i uspomena. To su ljudi sa kojima je bend rastao i koji su učinili da postane ono što je danas. Samim tim, povezanost, razumevanje i ljubav između benda i beogradske publike je neverovatna.

Međutim, bilo bi pogrešno ograničiti sinoćnu publiku na samo beogradsku, ili samo reggae publiku, jer sigurno je bilo ljudi iz raznih drugih gradova Srbije i regiona, kao i onih koji ne slušaju nužno samo reggae, ali su privučeni energijom benda koji uspešno dela već tri decenije. U publici je bilo i onih najmlađih fanova, koji su uživali jednako kao i svi drugi. I zaista, energiji Del Arno benda jako je teško odoleti, posebno ako uzmemo u obzir da je to bend koji broji više od 10 članova i koji je nestvarno usviran, i da je ozvučenje sinoć bilo gotovo savršeno. Kad smo već kod broja članova, sinoć se u jednom momentu na bini našlo gotovo 20 muzičara, bivših i sadašnjih članova benda koji su se ovom prilikom ponovo okupili.

Najveće ovacije izazvao je prvi gost, Nemanja Kojić Kojot, koji je sa svega 15 godina ušao u Del Arno bend, a koji je zahvaljujući tom iskustvu postao jedan od najznačajnijih reggae autora na ovim prostorima, pa i šire. Jednu pesmu na bubnjevima odsvirao je Dejan Utvar, poznati beogradski bubnjar i perkusionista koji je prosto razvalio bubnjeve. Na pratećim vokalima se vratila Jasmina Abu El Rub, koja je bila u istoj Del Arno postavi sa Kojotom i Utvarom, i koja je napustila bend u slično vreme kad i njih dvojica – ubrzo nakon koncerta na bazenima 1997. godine.

Milan Petrović na klavijaturama i Aleksandar Petković na saksofonu su dva člana koja su obeležila jednu drugu Del Arno postavu, onu koja je izrodila album “Vreme vode”. Obojica su imala nekoliko sjajnih solaža sinoć, Milan u pesmama “Više nego život” tokom prelepog uvoda i “Zauvek mlad” tokom latino deonica, a u istim tim deonicama je i Aleksandar zapalio publiku svojim solom. Njih dvojica su poslednji put nastupali sa bendom pre nešto manje od osam godina.

I dva člana originalne postave su se takođe pojavila, bubnjar Dragan Vidojević i perkusionista Vladimir Lešić, koji su najveselije prihvatili svoja gostovanja. Njih dvojica su poslednji put svirali sa bendom na čuvenom Unplugged koncertu 1994. godine. Tokom poslednjih pesama koncerta, “Reci Deci” i “Treći svijet”, u kojima postoje jaki balkanski motivi, bendu su se pridružile i pevačke grupe Paganke i Jenđe, koje su imale udela u stvaranju albuma “Reggaeneracija”, i koje su svojim pevanjem oduševile publiku.

U skladu sa povodom, bend je pre svega odsvirao čitav prvi studijski album “Igraj dok te ne sruše”, što je uključivalo i pesmu “Ljubav u prolazu”, koju nisu svirali više od 20 godina u Beogradu, pa je upravo ono izazvala velike ovacije. Potom su predstavili tri potpuno nove pesme: “Ljut sam”, “Nikad se ne predajem”, i “Ekofenomenologija”. Nakon toga, publika je bila potpuno zagrejana, a bend je tek onda krenuo sa repertoarom i perfromansom koji je u potpunosti zapalio Dom omladine Beograda.

Energična “DAB je tu da spaja”, potom “Ti ćeš sresti nekog na kraju” sa hard rok momentima i plesna afro-reggae numera “Preko” nikoga nisu ostavili ravnodušnim, i u potpunosti su razdrmali sve prisutne. Svaka, ali zaista svaka pesma, odsvirana je sa nestvarnom dozom pozitivne energije koju je publika prihvatala i upijala bez pogovora. I uzvraćala na isti način, svojim pevanjem, đuskanjem, aplauzima i ovacijama. Publika je zaista “igrala dok je nisu srušili”, ali bilo je potrebno čak tri bisa bendu da to urade, da ih obore sa nogu. Bend je svaki bis svirao sve jače i moćnije. Drugi bis su završili na fenomenalan način pesmom “Verujem”, kada je bez pratnje muzike publika horski pevala čuvene stihove “verujem, ti i ja smo isti...”. A treći bis i čitav koncert je završen moćnom izvedbom pesme “Sensimilia”.

Sinoć smo prisustvovali jednom pravom reggae spektaklu od tri sata kojem bi mogao da pozavidi bilo koji svetski reggae bend. I to smo doživeli od regionalnog benda koji je dobio još jednu veliku potvrdu da je uspeo u svojoj misiji - da reggae ustoliči na ovim prostorima i učini ga značajnim žanrom na muzičkoj sceni Balkana. Bilo je to jedno prelepo i savšeno reggae veče koje će se pamtiti.

Foto: Jovan Ristić