Ovih dana nas je zapljusnuo divan prolećni talas iako je zima zvanično i dalje u toku, ali album prvenac kolektiva KaliKamo mi je svaki zrak svetlosti u potpunosti preprečio. Probao sam "Jedinstvo" da preslušam na poslu, u šetnji, u mimohodu, ali ovo prosto nije jedno od onih muzičkih izdanja koji su tu da vas zabave dok usisavate kuću, onako usputno. Ovo definitivno nije "usputni" album, a još manje zabavni. Zapravo od vas "sebično" zahteva da mu se posvetite ako želite da proniknete kroz njegovu manifestaciju, a postoji i realna šansa da vas u tim drugim poslovima iritira, pa vaše primarne radnje stavi na sekundarno, a muziku na centralno mesto (ma ne mogu ni recenziju da pišem u paraleli!). Ako uzmemo u obzir da mnogi danas pate od poremećaja pažnje, a da se muzika u formi albuma praktično ni ne sluša, to može biti mač sa dve oštrice. Jer, ako vam je koncentracija i vrhunska, nemojte se iznenaditi ako ne uspete u celosti da preslušate ovo izdanje na prvu.

U muzičkom smislu ovo je definitivno najmračnija izvedba koju je Chakka do sada izneo i sigurno su tu energiju pogurali iskusni daberi i muzičari Roko, Đuro i Dino. Iako nemaju dodira sa Radikal Dub Kolektivom, na momente su me produkcija i svirka podsetili na sada penzionisane dub stepers pionire iz Zagreba. Zato nema nikakve sumnje da su svirka i produkcija produbile morbidnu dimenziju ionako mračne Chakkine interpretacije realnosti i otvorile nikad šire vrata bezdana (pri čemu ne mislim na selo kraj Sombora) u kojem se Chakka najbolje snalazi, jer kao što kaže u "Gličeru": "Dolazim iz mraka i on me neće nikad pojesti".

Ako niste spremni na tu silinu agresivnog elektro, dub, stepersa podmazanog žestokim elektronskim i gitarskim efektima (koje je rokao i Egoless) moguće da će onda mrak pojesti vas, kao što i mene pomalo jeste apropo onoga sa početka recenzije, ali uzimajući u obzir da je refleksija mračnog i podzemnog karaktera stvarnosti primarna ovom izdanju, onda se bolje spremite. Vokali jašu na tim brzim ridimima vrlo usklađeno, praktično u koheziji i maltene surfuju po matricama koje dalje guraju Chakku da repovanje ubrza i nagomila, a da se egzekucija nabije dodatnom energijom. To je sa druge strane uticalo i da repovanje u potpunosti izdominira u prve 4 duže pesme, pa nakon "Lajave kere" (koja jedina ima slučajnog daška svetlosti u uvodu), "Gličera", "Šimike" i "Stratusa" već ste maltene ušli u drugu polovinu sata slušanja i ako niste spremni na tu količinu energije i teksta, moguće da će vam trebati predah. Doduše, "Dežavuk" definitivno pomaže jer tu konačno muzika dobija priliku da malo više prodiše, a da se slušalac na trenutak opusti uz nešto jednostavniji i repetitivniji refren.

Ta repetitivnost i lakoća kojom pesma ulazi u uše slušaocima je izuzetno bitna. Naročito ako album (a vidim da je već pokupio te epitete) pretenduje da bude "revolucionaran". Pri čemu se subverzivnost ovog albuma uopšte ne dovodim u pitanje, ali revolucionarnost poteže mnogo veću težinu, pa vrlo teško bilo koju muziku nazivam "revolucionarnom". Ona bi u svakom slučaju, po mojim kriterijumima, morala imati jasniju artikulaciju centralnih poruka i čak primenu u praksi, što u slučaju "Jedinstva" bih mogao potvrditi jedino za pomenuti "Dežavuk" jer očigledno je da stihovi "Tvoj šef, sluzav, kao puž posle kiše, po podu se koprca i rukama lice svoje krije" govore o eksploatatorskom odnosu kapitaliste i "podređenog", te i da "Lajava kera" sa porukom "budi pas koji gospodara zadavi za ručak" obigrava oko slične ideje. Te se ne bih preterano zaletao sa tom vrstom pompezne deskripcije, naročito jer me neretko slušajući stihove savladao utisak o nagomilanim naslovima iz mejnstrim medija, tabloida i crne hronike (a granica je nikad tanja) koji su vrlo domišljato poslagani u pesmama, pa i u propratnim referatima za singlove "Stratus" i "Gličer". Hoću reći da mi deluje da je kohezija samih tekstova i poruka otišla u zapećak zarad jače energetski nabijene artikulacije nezadovoljstva i besa.

Ako se vratimo na muziku i čitav paket kao energetsku bombu, jasno je da je atmosfera realnosti prikladnog armagedona definitivno izdominirala kao verovatno nikad do sada na Chakkinim izdanjima. Ovo je u stvari verovatno jedan od najmračnijih albuma rege muzike koji ćete ikad čuti. Bilo bi zanimljivo preporučiti "Jedinstvo" i aktuelnim pokretima u Srbiji (kojim se Chakka i javno bavi) koji pretenduju u određenim medijima da budu revolucionarnog karaktera, ali s obzirom da su tamo izdominirale već sladunjave "Ne lomite mi bagranje" i još sladunjavija "Neću da se plašim mraka", onda ne bih polagao puno nade da će ovo izdanje postati saundtrek tog pokreta. Ali, da u nekoj budućnosti ovo izdanje može da pruži mentalno suoačavanje sa mrakom i energetsku pripremu za neko svetlije sutra, taj potencijal sigurno stoji. Onda će možda i taj strah od mraka konačno nestati kako valja. I za kraj, naravno, nema nikakvih sumnja da će forma, produkcija, sigurnost i egzekucija pesama na "Jedinstvu" ovaj album vrlo lagano svrstati u najbolje regionalne albume 2025, a moguće i mnogo više. Od ovog besa i surovosti teško ćete pobeći: "oko za oko, zub za zub, bol za bol, dno za dno..".